F1 tehnika: Pod

Formulu 1 poznajemo uglavnom u svom standardnom obliki – gledano odozgo. Svedoci smo da se aerodinamika u najbržoj grani automobilskog sporta u podlednjih tridesetak godina toliko promenila da u poređenju automibla sa početka pedesetih ili šezdesetih godina sa današnjim automobilima skoro da i nemaju zajedničkih tačaka. Dobro, imamo „karoseriju“, koja je manje ili više cilindričnog oblika i četiri točka.

Današnji bolidi Formule 1 bogati su raznoraznim krilcima, zakrilcima,  perajima i mnogim delovima, što je presudno za poboljšanje aerodinamike, drugim rečima stabilizovanje automobila pri velikim brzinama. Jedan, nimalo nebitan deo, svakog trkačkog automobila, posebno Formule 1, jeste pod. Za razliku od „karoserije“ svake formule, pod je u nejvećoj meri skriven od očiju javnosti. Kako je sredinom sedamdesetih krenula era aerozacije automobila Formule 1, pod automobila dobija sve više na značaju. Za aerodinamičare i inženjere, pod automobila je podjednako važan kao i njegova gornja struktura karoserije. U zavisnosti od automobila, između 30 – 40 procenata kompletnog aerodinamičkog potiska može doći od poda automobila. Pod prizvodi pritisak efikasnije nego krila – spojleri.

Drveni pod od bukovog drveta

Širina "poda" 30 cm, duzina oko 330 cm

Red Bull: najefikasniji tim sa efektom vakuma ispod bolida

Šrafovi od titanijuma uzrok varnica sa poda

Zadnji deo Mercedesovog poda: svaki konstruktor ima svoju dizajnersku filosofiju

Velika prednost je u tome što za razliku od „krila“, ispod automobila se „usisava“ vazduh skoro bez ikakvih kočnica. Samo zadnji spojler može da „optereti“ aerodinamiku automobila sa vazdušnim otporom i do 30 %, dok je najveći iznos poda bolida opterećuje aerodinamički otpor sa oko 15%. Konstruktori ne bi bili to što jesu, pa su ideje i razvoj otišle tako daleko, da su predstavnici tehničke komisije iz Svetske automobilske federacije – FIA, počeli da donose propise u dimenzijama poda automobila. Najveća promena usledila je nakon udesa Ayrton Senne 1994. godine. Razlog je bio, da se poremeti struktura skroz ravnog poda, pa je obavezna ugradnja drvene ploče širine između 30 – 50 cm, koja je obavezno za 5 cm montirana niže od stranica poda. Najistureniji deo središnjice poda, čini jedna 30 cm široka ploča (dužine oko 330 cm) od drveta debljine 1 cm. Do skoro, „daska“ je bila fiksirana čeličnim šrafovima na pod svakog bolida Formule 1. Na zahtev konstruktora, od ove zime dozovoljena je upotreba titanijumskih šrafova. Oni su glavni uzrok spektakularnih varnica koje se pojavljuju na podu automobila. Kako je prednji deo niži od zadnjeg (aerodinamički zakoni), prednji deo daske od bukovog drveta sa titanijumskim šrafovima, mnogo su više izloženi kontaktu na asfaltnoj podlozi staze.

Poslednjih dvadesetak godina, najpoznatije ime u svetu aerodinamike, britanski vazdušni „guru“ Adrian Newey, poznat je po svojim perfetkno krojenim aerodinamičkim „odelima“ ali i po neobično viskom zadnjem delu u odnosu na prednji. Efekat vakuma, ispod bolida se na taj način dodatno pojačava a samim tim vozačke karekteristike bolida su izuzetne.