Paul Rosche, nekadašnji konstruktor BMW turbo “monstruma”, je preminuo (I. deo)

Jedan od najpoznatijih konstruktora trkačkih motora ali i serijskih agregata BMW-a preminuo je u svojoj 82 godini.

Paul Rosche rođen je u Münchenu, prvog aprila 1934. godine. Nakon završenih studija, na zahtev majke zaposlio se u minhenskoj fabrici motorcikala i automobila – BMW. Od prvog novembra pa sve do penzionisanja, Paul je bio veran minhenskoj fabrici.  Sveže pečeni mašinski inženjer, vrlo brzo se snašao u fabrici i uskoro je posto deo tima, od šest inženjera istraživačkog i razvojnog odeljenja motora. Ubrzo njegov predpostavljeni, slavni konstruktor motora u fabrici BMW – Alexander von Falkenhausen, otkrio talenat u mladom inženjeru i poverio mu je jedan posao, koji je kasnije bio inspiracija za nadimak Paula Roshea.

Paul Rosche (krajnji levo) i Alexander von Falkenhausen (do njega) 1970. godine

Von Falkenhausen i Paul Rosche 1975. godine

BMW Formula 2 motor: 2000 ccm, oko 310 KS: šest titula prvaka

Triumvirat: Nelson Piquet, Paul Rosche i Gordon Murray

BMW S70/2: za pogon troseda McLaren F1

BMW Formula 1 motor: M 12/13: preko 1400 KS !

Nelson Piquet daje informacije konstruktoru  - "Bregastom Paulu" 

Prvi zadatak Paula bilo je proračunavanje ugla bregastih vratila, i tako je nastao nadimak „bregasti-Paul“. Von Falnehaisen me je pitao: „Mogu li da proračunam bregasto vratilo. Da, šta želite da odgovorim. Naravno da mogu“ – priseća se svog odgovora Paul slavnom konstruktoru.

Od početka Paul Rosche je radio na serijskim motorima. Prvi agregat bio je četvorocilindrični motor M10 zapremine 1,5l za model BMW 1500. Zatim je usledio motor, Typ 118 za verziju 1800TI/SA. Poslednji motor, bio je kako se kasnije ispostavilo, baza za sve trkačke motore šezdesetih i sadamdesetih godina XX veka.

Sve dok jednog dana Falkenhausen nije došao do kancelarije sa zahtevom: „Potrebna mi je bregasta 40/80“. Paul Rosche ga je gledao veliki očima  ustilu: šta on sa time misli“? Objasnio mu  je: „40 stepeni usisni otvoreno, 80 stepeni izlazni zatvoren“. To je značilo – trkački motor. To je bio početak jedne karijere jednog inženjera, koji je fabriku BMW u jednom trenutku proslavio kao mnogi direktori nikada. Od kada je BMW ušao na kružne trke i Formulu 2, minhenski inženjer bio je uvek na čelu.

Nakon šest osvojenih titula (Jean-Piere Jarier – 1973, Patrick Depallier – 1974, Jacques Lafitte – 1975, Bruno Giacomelli - 1978, Marc Surer 1979. i Corrado Fabi – 1982.) i 89 pobeda u Formuli 2, to je bila odskočna daska za prelazak u Formulu 1. Nakon odlaska von Falkenhausena u penziju 1975. godine, Paul Rosche preuzima rukovođenje nad sportskim odeljenjem fabrike – čuvenim BMW Motorsport GmbH. Zajedno sa Jochen Neerpaschom pokušavaju da ubede čelnike fabrike da se uključe u projekat motora za Formulu 1. Kako su odbijeni od rukovodstva fabrike, Neerpasch odlazi. Ubrzo na njegovo čelo dolazi austrijski (ponovo austrijanac!) novinar Dieter Stappert.

Drugi pokušaj je uspeo. Četvorocilindraskom motoru iz Formule 2, smanjuje se zapremina na 1500 cm³, dodaje se turbo punjač i novi agregat je dobio oznaku M12/13. Ubrzo sledi razvoj, testiranje i kao kruna jedne ideje ostvaruje se 1983. godine, kada je Nelson Piquet ostvario šampinsku krunu kao prvi vozač čiji je automobil pokretan turbo motorm (prva era turbo agregata!)

Ponovni ulazak BMW-a u Formulu 1 2000. godine, nije prošao bez angažovanja „Bragastog Paula“. Konstruktor novog atmosferskog V10 motora od 3,0l bio je Paul Rosche. O konstruktvnim idejama nemačkog konstruktora ne treba govoriti. Činjenice govore da je njegov V12 agregat (osnova V12 iz serijske produkcije) pobedio dva puta na trci 24h Le Mana, da su njegovi serijski motor pokretali modele BMW 2002 Turbo, BMW M1, M3 kao i čuveni Mclaren F1. Spektakularni trosed, čija je želja dizajnera Gordon Murraya da za pogosnki agregat uzme V12 motor od BMW-a. i pored činjenice da je Mclaren tada uveliko bio u „braku“ sa Hondom, dovoljni govore o povernju u inženjera iz Bavarske. Kako je serijska verzija bila opremljena sa dvoventilskom glavom, za potrebe Mclarena urađena je nova četvoroventilska glava, motor je dobio novi odnos prečnika i hoda klipa, pa je konačna masa iznosila 260 kg. To je nekih desetak kilograma više od želje Murraya ali krajnji cilj je bio dostignut. Velika snaga - ogroman obrtni momenat sa malom masom, idealno za super sportski model F1.

Paul Rosche je preminuo 15. novembra 2016. godine, od posledica tumora na plućima.