Uvod: Velika nagrada Australije

U satima se može prebrojati preostalo vreme, kada će u bolidima Formule 1, „zaurlati“ najkomplikovaniji i najsloženiji motori današnjice u motor sportu. Tradicionalno, dugi niz godina prva trka u kalendaru je u Australiji, na stazi Albert Park u Melburnu.

Tabela osnovnih podataka za stazu u Melburnu

Dužina kruga	5303
Broj krigova	58
Broj krivina	16 [desnih: 10, levih: 6]
Razdaljina do prve krivine	265 m
Najduži deo sa „punim“ gasom	12,1 s
Broj promena brzine po krugu	54
Istorijski procenat izlaska „safety-car“ automobila	55%
Prvi pobednik	Damon Hill, 1996. Williams

Jasni favoriti za prvu trku su Mercedes-AMG i Ferrari. Po želji Bernie Ecclestonea, u poslednji tren uveden je novi način kvalifikacionih vožnji. Na svakih 90 sekundi najslabije plasirani vozač otpada. Svaka novina na početku donosi određenu vrstu konfuzije. Druga najveća novina, je izbor pneumatika. Umesto, kao do sada dve vrste pneumatika, vozačima je na raspolaganju tri tipa mešavine trkačkih pneumatika. Konfiguracija staze u Melburnu je svojevrsna stani/kreni vožnja, gde kočioni sistemi trpe opterećenja koja mogu da odluče između pobede ali i poraza. Sa motorne strane, dugački pravci i česti izlasci iz krivina, zahtevaju „ergelu čeličnih konja“, prilikom velikh brzina ali i ubrazanja nakon krivine.

Staza Albert Park Circuit

„Set up“ automobila zahteva, pre svega dobru trajektoriju snage ali i dobar balans kočnica. Otežavajuća okolnost za inženjere, je gladak asfalt delimično gradske staze, gde se ostalim danima obavlja redovan saobraćaj. Podešavanja ogibljenja ide na mekšu opciju a visina bolida ide na veći odnos. Ležanje autombila, odnosno „grip“, posebno je važan za prednju osovinu, kako bi vozač imao dobru upravljivost kompletnog vozila.

Malo više od 16 sati je ostalo do prvog startovanja za prvi slobodni trening, pa stoga sledi „Gentlemen, start your engines”