Moderna Formula
jedan zavisi od mnogo segmenata iz oblasti tehnike, prirode, tehničkih resursa,
materijalnih sredstava i naravno od ljudi. Za savršen tim (ako ga uopšte ima)
ljudi čine stub svake ekipe. Međutim, uvek ima neko ali…. Ako imate ljude a nemate određenu infrastrukturu,
biđete u velikom hendikepu. U peslednjih dve tri decenije, jedan prirodni
elemanat ima neverovatno uticaja u svetu vrhunskog sporta kakav je Formula 1. U
pitanju je vazduh. Manji poznavaoci Formule 1, sigurno će se pitati kako vazduh
utiče na Formulu 1. Formula jedan imala je razne faze u svojoj evoliciji, a
poslednja koja i dan danas traje je skoro presudna za uspeh neke ekipe. Poznato
je da je strujanje vazduha iznad, ispod i pored automobila jedna od presudnih
faktora dobrog ležanja bolida Formule 1. Razvoj svakog automobile počinje preko
računara, ali njegovo dalje unapređenje kao i testiranja, obavljaju se u
vazdušnom tunelu. Poznato je da ako želite da nepredujete jedna od presudnih
komponenti jeste dobar, precizam i posebno moderan vazdušni tunel. Kako bi
smanjili troškove, automobili Formule 1 prave se u razmeri (u najvećem broju
primera) 1 : 60. Tu se mogu simulirati i brzine od preko 300 km/h. Da bi ograničili
rastuće troškove FIA (Međunarodna sportska federacija) je propisala najveću brzinu
od 180 km/h. Simuliraju se strujanja vazduha spreda, zatim se automobil skreće
do određenog ugla da se utvrdi koliko je osetljiv na bočni vetar ali se i
simulira kada je i jedan automobil ispred njega, kako bi se ustanovilo
ponašanje automobila kada je u pitanju takozvani „prljavi vazduh“.
 |
| U tunelu se ispituju modeli u razmeri 1: 60 |
 |
| Vazdušni tuner tima Sauber: zgrada od 3000 m2, visine 17m |
 |
| Prečnik ventilatora 6,4m, pokreće ga motor od 4000 KS |
Ekipa Sauber, ima jedan od najmodernijih vazdušnih
tunela. U pitanju je objekat koji zauzima površinu od 3000 m2.
Zgrada u kojoj se nalazi vazdušni tunel, visoka je 17 metara, i ukupno je ugrađeno
141 m cevi velikog prečnika. U pitanju je zatvoreni sistem, čija je najveća
širina 9,5 m. Prečnik ventilatora je 6,4 m a pokreće ga motror snage 4000 KS!
To je dovoljno da pri najvećoj snazi upumpa 1,2 miliona litara vazduha svake
sekunde ! Ventilator može da simulira brzinu do 300 km/h, ali su dozvoljena
merenja samo do 180 km/h. Nekada su vazdušni tuneli radili u tri smene (!), da
bi se i tu uveo red, sada je dozvoljeno maksimalno 60 h nedeljno. Kompletno
postrojenje je teško 480 T.
Na kraju da ne zaboravimo cenu, ona iznosi nekoliko desetina
miliona evra....
Нема коментара:
Постави коментар