Uvod u VN Austrije

Prošle godine, nakon pauze od 11 godina, ponovo je u kalendar trka Formule 1 vraćena trka za Veliku nagradu Austrije. Na šezdesetak kilometara severozapadno od Graca, u jednom prirodnom okruženju šume, leži staza koja je izgrađena 1969. godine.

Poznata po svoja četiri duga pravca i svega devet krivina, austrijski autodrom jedna je od omiljenih detinacija timova i vozača Formule 1. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da imena kao Jochen Rindt, Niki Lauda, Gerhard Berger ali i Toto Wolff kao i Fritz Enzinger, šef Porscheovog projekta Le Mans (ove godine pobedili su po 17 put!) su rođeni austrijanci.

Grafički prikaz Red Bull Ringa

Podešavanje automobila za stazu, gde pre svega snaga motora kao i visoke brzine odlučuju dobrom plasmanu, ima smao jednu premisu - brzina. Tako da je „set-up“ sličan kao za stazu u Kanadi. Pri tome poseban tretman se poklanja prenosu, snage što zahteva nešto mekše podešeno ogibljenje. Zadnji spojler na stazi Red Bull Ring (zvaničan naziv po novom vlasniku) podešen je nešto strmije nego za kanadski gran pri, pri čemu se posebna pažnja posvećuje podešavanju prednjeg krila - spojlera. Nešto blaže podešena prednjia krilca, omogušavaju automobilu blago podupravljanje.

Kada su u pitanju favoriti, jasno je da je Mercedoeov tim broj jedan, međutim značajno unapređen automobil Ferrarija, stavlja njihove vozače Vettela i Raikkonena u ozbiljne konkurente. Zatim, tu su i timovi Williams (osvajač prošlogodišnje pol pozicije) kao i timovi Force India i Lotus (zahvaljujući pre svega pogonskoj jedinici Mercedes)
Činjenice vezane za VN Austrije.

Dužina staze	4326 m
Broj krugova	71
Dužina trke	307, 02 km
Broj krivina	9 (sedam desnih, dve leve)
Udaljenost I. Krivine od starta	185 m