Niki Lauda: 40 godina i jedan dan posle

Automobilski sport pored svoje dinamike, brzine, neizvesnosti ima i jednu veliku manu. Opasnost. Udesi su na trkama obavezan propratni dekor na svim takičenjima. Pored titula i pobeda, nesrće takođe preokupiraju pažnju svetske javnosti. Kada je 1994. godine, nakon tragičnog vikenda u Imoli za dva dana izgubljeno dva života (Roland Ratzenberger i Ayrton Senna Da Silva) to je bila prekretnica po pitanju sigurnosti vozača Formule 1.

Među najpoznatijim udesima sa trka Formule 1, sa srećnim ishodom, svakakao je nesreća Niki Laude na trci za VN Nemačke, na Nürburgringu, prvog avgusta 1976. Godine. Punih 40 godina i jedan dan, rođeni Bečlija Nikolaus, poznatiji kao Niki, Andreas Lauda živi sa dokazom tragičnog udesa na svom licu.

Prvi avgust 1976. godine: 55 sekundi Lauda je udisao otorvne materije

Na stazi Nürburgring, prvog avgusta vozila se trka Formule 1 za VN Nemačke. Na 10,6 kilometra od starta, Niki Lauda gubi kontrolu nad njegovim Ferrarijem 312 T2, pri brzini većoj od 200 km/h, udara u ogradu odbija se od nje i zaustavlja se na stazi. U trenutku, bolid obavija plamen i u njega se „zakucava“ Brett Lunger sa svojim Surtees-Fordom. U bolidu 200 L goriva gori, temparatura plamena iznosi 800⁰ C, 55 sekundi Lauda udiše otrovan vazduh. Arturo Merzario prvi dolazi u pomoć, zatim su tu još Harald Ertl, Gay Edwards, koji uspevaju povređenog prvaka da izvuku iz plamena njegovog Ferrarija. Vozilom hitne pomoći odvezen je prvo u Adenau, da bi ubrzo bio prebačen u bolnicu u Ludwigshafenu. Zatim je prebačen u specijalnu kliniku za opekotine u Mannheimu. Anesteziolog Dr. Eike Martin (sada profesor), jedan je od prvih koji je pritekao u pomoć povređenom Austrijancu.

Niki Lauda u bolnici

„To je bilo ujutru u sedam časova. U nedelju, nisam video šta se desilo na trci. Ali nikada neći zabotaviti našta je Niki ličio. Njegova glava bila neuobičajeno otečena. Skoro da je bila široka kao njegova ramena. Neverovatno. Bili smo vrlo skeptični, da li ćemo moći stvarno da ga spasemo. Iz njegovih pluča smo neprekidno izvlačili crni sekret, to su bili delovi plastične karoserije koju je on udisao. Takođe i supstance koje je sa plamenom on udisao. Četiri, verovatno pet dana, smo mu isisavali ostatke iz pluća na svakih pola sata“ – priča Profesor Eike Martin. „Nakon jedne takve traume, prvo noć je naročito kritična. Kad pacijent preživi i četvrtu noć, on tada ima šanse. Sa sličnim povredama, 95 procenata pacijenata bi preminulo. Nikijeva sreća je to što je on bio svestan. On je dozivao ili mahao, kada smo mi njegova pluča čistili. Inače disanje i čišćenje je bilo naizmenično a to je uvek jedan visok rizik“ dodaje profesor Martin.

Jedan detalj je poseban kog se Lauda seća. „Dan ranije, jedan navijač je došao i tražio mi je autogram. Uz to on je želeo i datum da napišem“ priseća se Lauda. „To može da bude Vaš poslednji, gospodine Luda“ - rekao mi je on. „Pomislio sam, kakav idiot“  - dodao je Lauda.

Lauda na konferenciji za novinare pred VN Italije 1976. godine

Lauda i inženjer Ferrarija, Mauro Forghieri na VN Španije 1975. godine

Profesor Eike Martin: 1976. godine anestiziolog

Posle samo  42 dana lečenja, Lauda je seo ponovo u bolid Fomrule 1 i na VN Italije, zauzeo četvrto mesto. I dan danas Niki Lauda je živi svedok najpoznatijeg udesa iz sveta automobilskih trka. Na pitanje kako se on seća prvog avgusta“ on odgovara kratko - “Kao i svakog drugog dana“.