Bianchijeva smrt je 33 slučaj u Formuli 1

Punih 21. godinu u Formuli 1 nije bilo udesa sa smrtnim ishodom. Stravičan udes na VN Japana 2014. godine, mladog vozača Marussije potvrdila je da je Formula 1 opasan sport. Apsolutne sigrnosti nema. Jedna od najvećih prekretnica u istoriji kraljevske klase automobilizma, jeste tragedija u Imoli 1994. godine. Tog vikenda nakon pogibije Rolanda Ratzenbergera i Ayrton Senne, Formula 1 podigla je standarde sigurnosti na najveći stepenik. Od tada do danas, sigurnost vozača u automobilima Formule 1 dostigla je najveći mogući stepen.

Formula 1 automobili su prototipovi, koji da bi dobili dozvolu učešća na trkama moraju da prođu testove sudara koje propisuje Međunarodna sportska federacija FIA. Posebna pažnja odnosi se na frontalni i bočni udar. Pre nekoliko godina uveden je sistem zaštite kacige HANS, koji je sa svim prethodnim sigurnosnim merama doprineo još većoj sigurnosti.

Udes Jules Bianchija je atipičan za Formulu 1. Nakon predhodnog izletanja, jednog od učesnika trke, glavni sudija šalje dizalicu-traktor pored staze da izvuče automobil koji je prethodno izleteo. U otežanim uslovima, staza je bila vlažna zbog kiše, u tom delu staze na snazi je ograničenje najveće brzine, koju nastradali Binachi nije poštovao i ubrzo je nesrećan splet okolnosti doveo do udesa, koji se nakon devet meseci završio smrću jednog maldog, perspektivnog vozača. Da je 25-godišnji Jules imao lepu budućnost, nedavno je potvrdio nekadašnji dugogodišnji šef ekipe ferrari Luca di Montezemolo, koji je rekao da je Francuz trebao da zemeni Kimi Raikkonena!

Prva tužna serija pogibije na trkama Formule 1 bila je 1954. godine an stazi Nürburgring. Argentinski vozač Onofre Marimon poginuo je na delu staze Wehrseifen. Njegovi zamljaci Juan-Manuel Fangio i Froilan Gonzales vozili su trku sa crnim florom. Eugenio  Castellotti, vozač Ferrarija nastradao je 1957. Godine na stazi u Modeni za vreme testa novog Ferrarija 801. Luigi Masso, Peter Collins i Stuart Lewis-Evans nastradali su 1958. godine. To je bila izuzetno teška godina. Svi vozači su nastradali na trkama. Uzrok njohovih pogibija bila je sve veća brzina. Fangio je predosetio opasnost i to je bila njegova prelomna odluka da prestane da se trka. U njegovoj poslednjoj trci u Riemsu, nastradao je Musso. Na trci 1960. Godine u Silverstoneu poginuo je Harry Shell. Na VN Belgije iste godine, nastradala su dva vozača – Chris Bristow i Alan Stecey.

Na VN Italije u Monzi 1961. godine grof Wolfgang Berge von Trips u drugom krugu nakon kontakta sa Jim Clarkom izleće u krivini Parabolica. Von Trips je ispao iz automobila i slomio je vrat. Smrt je bila trenutna. Njegov Ferrari usmrtio je još 14 gledalaca. Ricardo Rodriguez nastradao je za vreme treninga za VN Meksika 1962. godine. Holandski privatni vozač Carel Godin de Beaufort nastradao je na treningu za VN Nemačke i zadobio teške povrede pršljena. Preminuo je nakon dva dana od posledica teškoh povreda. Lorenzo Bandini preminuo je nakon udesa za VN Monaca 1967. godine kada se njegov automobil zapalio. To je bila tačka ključanja za vozače. Uskoro su počeli da se organizuju i zahtevaju veću sigurnost. Francuski vozač Jo Schlesser na svojoj debitantskoj trci takođe je preminuo u požaru. Takođe i Piers Courage je izgoreo u svom De Tomaso automobilu na VN Holandije 1970. godine. Tri meseca kasnije Jochen Rindt poginuo je kada su kočnice otkazale na njegovom Lotusu. Izleteo je sa staze sa 290 km/h i udario u zaütitnu ogradu. Zadobio je teške povrede od volana nakon čega je ubrzo i preminuo. On ostao jedini vozač u istoriji Formule 1 koji je posthumno postao Svetski prvak.

Jo Siffert nastradao je 1971. godine na „trci šampiona“. Nakon greške kod promene brzine, njegov BRM izleteo je sa staze i završio je u šumi. Ubrzo je plamen obuhvatio njegov automobil. Siffert se ugušio u plamenu. Smrt Roger Williamsa 1973. godine u Zandvoortu, ostaće upamćena kao tragedija vatrene stihije koja je bila putem kamera prenošena uživo. Samo je njegov kolega David Purley zaustavio automobil, izleteo iz njega i pokušavao da spase nesretnog Williamsa.

Godinu dana kasnije, na test vožnji Peter Revson poginuo je na stazi Kyalami. Uzok kvara, bio je polomljeni šraf na prednjem ogibljenju. Na Österreichringu 1975. godine na zagrevanju, pred Veliku nagradu pri 300 km/h puca prednji pneumatik Goodyear. U trenutku Donohue ostaje bez svesti, da bi se urbzo sam podigao i odlazi do ambulantnih kola. Nakon dva dana, na žalost, američki pilot podlegao je teškim povredama mozga. Njegova supruga tužila je fabriku pneumatika i dobila je 9,6 miliona $ odštete.

Udes Toma Pryce 1977. godine u Južnoj Africi imao je splet nestetnih okolnosti. Na automobilu Renzo Zorzija pojavio se plamen. Jedan od redara izašao je na stazu u pokušaju da aparatom za gašenje ugasi požar na automobilu Zorzija. Pryce ja udario jednog od redara na stazi  i aparat za gašenje ga je pogodio u glavu. Nakon udesa na startu VN Italije 1978. godine u Monzi, vozač Lotusa Ronnie Peterson preminuo je sledećeg jutra u bolnici zbog masne embolije. Na testovima u Hockenheimringu 1980. godine nastradao je Patrick Depallier. Na treningu za VN Belgije na stazi Zolder, nakon kontakta između Gilles Villeneuve i Jochen Massa, vozač Ferrarija smrtno je nastradao prevrtanjem njegovog automobila.

Na testu na stazi Paul Ricard, Elio de Angelis nakon pucanja zadnjeg spojlera na bolidu Brabham leteo je nekoliko stotina metara dok se nije zaustavio. Izbio je požar na automobilu a vatrogascima bila je potrebna „večnost“ da došu do mesta nesreće. De Angelis je dugo udisao otrovne gasove.....

Onda je došao crni vikend u Imoli 1994. Godine. Nastradali su Roland Ratzenberger za vreme treninga i na trci, svakako najbolji u svom „esnafu“, trostruki svetski prvak Ayrton Senna.