U znak sećanja na Laudu..... (22.02.1949. - 20.05.2019.)

Ovaj tekst je iz neobjavljene knjige o Formuli 1, napisan pre petnaestak godina o priči anonimnog vozača, koji je pored svoje trkačke inteligencije bio i pravi maher u stvaranju kontakata, pronalaženju sponzora koji je osvojio tri naslova svetskog prvaka, vodio avio-kompaniju bio savetnik u timovima kao što su Ferrari i Jaguar, da bi kao kruna njegovih ideja, planova i analiza bila petostruka dupla kruna tima Mercedes-AMG.
Pored toga uzoran suprug i otac petoro dece....

Portret vozača: Niki Lauda (Nikolaus Andreas Lauda 22.02.1949)

Svestranost Laude

Jedan od najpoznatijih “gran pri” vozača svakako je austrijanac Niki Lauda, koji je pored osvojene tri titule svetskog prvaka, osnovao avio-kompaniju, radi kao stručni konsultant, na jednoj setelitskoj TV stanici  i  bio je šef  tima “jaguar”

Država: Nemačka. Mesto. Nirburgring. Događaj: najpoznatiji udes u Formuli 1. Na poznatom autodromu Nirburgring, u ozloglašenoj krivini Bergverk (Bergwerk), crveni “ferari” izleteo je sa staze i nakon udarca ostao poprečen na stazi. Jedan bolid naleteo je na ostatke “ferarija”, izbija plamen i nastradali vozač zahvaćen požarom, upada u komu. Budi se u bolnici i samo šest sedmica kasnije, seda ponovo za upravljač bolida Formule 1.

VN Austrije 1971. - Zeltweg: debitant Niki Lauda

Nije nikakav filmski scenario, nego stvarni događaj iz biografije austrijskog vozača Nikija Laude. Njegov udes, postao je u kratkom roku, najpoznatija nesreća jednog vozača Formule 1. Lauda je već iza sebe imao titulu svetskog prvaka (1975. godine u “ferariju”) i jedinstvenu harizmu simpatičnog Bečlije, sa prednjim sekutićima kao u zeca.

Kao rođeni Bečlija, poreklom iz ugledne porodice, roditelji mladog Nikija hteli su sinu da omoguće visoko obrazovanje i jednog dana, da prepuste vođenje porodičnog posla. Međutim, Niki Lauda je posle završene mature sa 19 godina, definitivno odlučio da se oslobodi života u raskošnoj vili u Beču i da se posveti automobilskim trkama. Sa 14 godina mali Lauda je već vozio kamion a sa 15 redovno je vozikao “folksvagen bubu - kabriolet” (VW Kaefer Cabrio), proizvedenu 1949. godine.

Posle dobijanja vozačke dozvole, jedan od najvažnijih koraka u njegovoj vozačkoj karijeri, bio je 1968. godine kada je u iznajmljenom “mini kuperu S” (Mini Cooper S), bez znanja oca, počeo da učestvuje na trkama. Da bi obezbedio sebi sredstva za kupovinu rezervnih delova, Lauda je pravio raznorazne “transakcije”. Prodajom ličnog “VW-a”, obezbedio je deo sredstava a malo kasnije na test poligonu Semperitovih pneumatika u Kotingbrunu (Kottingbrun) pored Beča, po želji austrijskog državnog službenika, menjao je svoj “frizirani” “kuper S”, za običan – ulični “mini moris” (Mini Morris).

Prvu trku u karijeri Lauda je izvezao 15. aprila 1968. godine. To je bila brdska trka u blizini banje Milaken (Bad Müchllacken). Mladi Nikolaus, zauzeo je drugo mesto u klasi automobila do 1300 cm³.

Izveštaji u novinama o uspehu „sina“, delimično su ga oslobodili pritiska od strane roditelja. Uprkos daljoj zabrani bavljenja trkama od strane roditelja, Lauda postiže tri pobede na brdskim trkama. Brzo je mladi „trkač“ ustanovio da je „mini“ nedovoljno brz i posle kratkog razgovora sa kolegom sa staze Peter Peterom, usledio je stisak ruke i Niki Lauda je ubrzo počeo da vozi „porše 911“ (Porsche). Serija pobeda na brdskim trkama pomogla je Laudi da se u 1969. godini domogne kokpita Formule „super fau“ (Super V) u „kajman rejsing“ (Kaimann-Racing-Team) timu. Kurt Bergman opisao je prelazak Laude u viši rang takmičenja: „Lauda u svakoj klasi automobila sa više snage, vozi sve bolje“.

1972. VN Monaca: mladi Lauda

U bolidu „meknamara (McNamara) 1970. godine, Niki Lauda vozio je trke u Formuli 3. To je bio težak period Nikija, koji je skoro u svakom udesu imao po neku „ulogu“.

Znao je da mora nešto da promeni u svojoj dotadašnjoj karijeri. Lauda je našao izlaz u svojoj poslovnoj sposobnosti za pronalaženje novih puteva u automobilskom sportu. Zahvaljujući kreditu jedne švajcarske banke u visini od ondašnji 90 hiljada nemačkih maraka, kupio je „porše 908“ od Alena de Kadenea (Alain De Cadenets). Sa „poršeom“, Lauda kao da se pretplatio na mesta u gornjoj polovini. Trka Formule 3, šestog septembra 1970. godine na stazi Zolder, bila je presudna za karijeru Nikija Laude. Dan pre trke u Holandiji, na trci Formule 1 u Monci, poginuo je Johen Rint – velika nada austrijskog automobilizma. U trećem krugu, Lauda se sudario sa jednim od učesnika pomenute Formule 3. „Okrenuo sam se na stazi, drugi automobil naleteo je na mene. Ubrzo, moj bolid je ličio na gomilu gvožđa jer su skoro svi preostali automobili naleteli na mene“ – priseća se Lauda u svojoj prvoj knjizi. U toj panici, uspeo je da iskoči iz oštećenog automobila i pobegne odatle.

Sledeća stepenica, bile su trke u Formuli 2. Ipak, Laudin krajnji cilj bio je ući u Formulu 1. Kod „merča“ ukazala se prilika za jednim mestom u Formuli 1. Pored Roni Petersona, Lauda je bio drugi vozač. Uzima ponovo kredit, ali ovaj put ide drugim putem. Prvo je podpisao ugovor a onda se dao u jurnjavu da obezbedi novčana sredstva. Uzeo je kredit u visini od pola miliona austrijskih šilinga (70 hiljada nemačkih maraka). Kosponzor mu je bila nemačka firma Boš a novac je dobio od austrijske štedionice. Lauda je u zalog, dao polisu životnog osigurana. Tako je svoju prvu trku u Formuli 1, Niki Lauda izvezao 15. avgusta 1971. godine na svom terenu – na stazi u Salcburgringu. Posle 20 krugova, motor na „merču“ je otkazao i mladi Ausrijanac, visok 175 cm i težak 65 kg  je odustao.

VN Španije na stazi Jarama: Prva pobeda Niki Laude (u sredini) za upravljačem Ferrarija 312B3. drugoplasirani Clay Regazzoni (levo), takođe Ferrari 312B3 i trećeplasirani Emerson Fittipaldi (desno), McLaren-Ford M23

Da bi osigurao svoj angažman kod „merča“ paraleleno u Formuli 1 i u Formuli 2, Lauda je trebao da podigne kredit (ponovo oprobani recept Austrijanca) u visini od 2,5 miliona šilinga (ili 350 hiljada nemačkih maraka). Tri sedmice je obilazio banke i konačno u Raffajzen (Raiffeisen) banci, naišao je na dinamičnog agenta za reklame Dr. Ertel Gehera (Oertel Gehoer), koji je bio oduševljen elanom austrijskog automobilste. Lauda je obezbedio novac i njegova karijera vozača Formule 1 bila je novčano potkovana.

To nisu bile nimalo lake godine za Nikija Laudu. Vozeći za jedan tim, koji nije bio u stanju da obezbedi kvalitetne bolide, kako bi vozački talenat Bečkog momka došao do izražaja, austrijski pilot nije gubio nadu. Napušta ekipu “merč” i prelazi u tim “BRM”. A onda dolazi do sudbonosne trke u Laudinoj početničkoj karijeri. Na “gran priju” Monaka trećeg juna 1973. godine, njegove “bravure” po krivudavim ulicama Monte Karla primetio je niko drugi, nego Enco Ferari iz svoje sobe u Maranelu na televizijskom ekranu. Odmah je javio svom ađutantu Luki di Mentecemolu (!), koje je  stupio u kontakt sa Laudom. Ostalo je ubrzo postala istorija.

Niki Lauda 1974. godine postiže svoju prvu pobedu u Formuli 1 (VN Španije) a sledeće i prvu titulu svetskog prvaka. Iako je bio na najboljem putu da odbrani naslov najboljeg u 1976. godini, nesreća na (staroj) stazi Nirburgring ge je sprečila u tom pokušaju. Lauda se revanširao u šampionatu 1977. godine. Posle osvajanja druge titule, dolazi do razlaza u mišljenjima sa „komendatoreom“ i Lauda prelazi u tim „brebem“, Bernija Eklestona.

Prelaskom u tim „brebem“ 1978. godine,vlasništvo Berni Eklestona, plata bečkog „sina“ iznosila je dva miliona dolara!

 

1982. VN SAD - zapad Long Beach: Pobeda Laude u "drugoj karijeri" vozača F1

Posle nepune dve godine i relativno slabih rezultata, neočekivano na treningu za trku u Kanadi 1979. godine, Lauda na konferenciji za novinare, objavljuje da je izgubio volju da vozi trke Formule 1.

Posvetio se drugom hobiju – letenju. Osnovao je avio-komapniju Lauda Er (Lauda air). Međutim, posao nije išao po očekivanjima bivšeg vozača bolida Formule 1 i na nagovor šefa tima „meklaren“ Rona Denisa, vraća se na trkačke staze 1982. godine. Već u trećoj trci (iste godine) postiže pobedu a 1984. godine, u izuzetno napetom i uzbudljivom prvenstvu, osvaja svoju treću krunu, sa pola poena prednosti u odnosu na drugoplasiranog Alena Prosta.

1984. godine u direktnom "dvoboju" sa Alenom Prostom, Niki Lauda je osvojio svoju treću titulu sa pola poena prednosti!

U „najbržem cirkusu“ ostao je do kraja 1985. godine, kada se definitivno povukao sa trka. Svoju avio-komapaniju postavio je na zdrave noge. Pored aviona, bio je dugo godina savetnik u timu „ferari“, TV komentator nemačke televizije RTL a do skoro i šef tima „jaguar“. Krajem 2002. godine otpušten je iz Jaguara, uz “providno” obrazloženje ljudi koji su tražili dežurnog krivca, zbog katastrofalno loših rezultata tima.

Međutim, možemo očekivati ponovo ime Laude na pobedničkim postoljima. Laudim sin, Matijas (Mathias) krenuo je očevim stopama.

Bilans trka Formule 1 Nikija Laude

Godina	Tim	Velike nagrade	Pobede	Bodovi	Plasman
1971	Merč Ford	1	0	0,0	35
1972	Merč Ford	12	0	0,0	23
1972	BRM	14	0	2,0	17
1974	Ferari	15	2	38,0	4
1975	Ferari	14	5	64,5	1
1976	Ferari	14	5	68,0	2
1977	Ferari	15	3	72,0	1
1978	Brebem Alfa	16	2	44,0	4
1979	Brebem Alfa	14	0	4,0	14
1982	Meklaren Ford	15	2	30,0	5
1983	Meklaren Ford/TAG Porše	15	0	12,0	10
1984	Meklaren TAG Porše	16	5	72,0	1
1985	Meklaren TAG Porše	14	1	14,0	10

Nikijev mlađi brat - Florian, 1997 godine mu je dao bubreg.

Lauda sa suprugom Birgit (DONOR DRUGOG BUBREGA LAUDI), blizancima Mia i Max i Mathias, sin iz prethodnog braka

Jubilarna sezona

Ove godine Formula 1 proslaviće dvostruki jubilej. Punih sedamdesetih godina, Formula 1 je gradila svoje ime, renome ali i tehnološki napredak, kako u materijalnom (automobili, oprema, logistika, kompjuterizacija i tome slično) tako i u psiho-fizičkom napretku vozača. Ove godine kalendar broji, čak 21 trku a treća u kalendaru, nedavno završena VN Kine, bila je 1000-ta trka najnaprednijih trkačkih automobila današnjice.
Ukratko, predsezonski testovi su pokazali odličan tehnički napredak italijanske ekipe Ferrari, Svojevrsnu stagnaciju šampiona Mercedes-AMG i kao treće najjače ekipe Red Bulla, koja je uzletela zahvaljujući japanskim krilima (čitajte) novim dobavljačem pogonske jedinice, japanske Honde. Ostali timovi su bliže jedan drugom i što je za pohvalu, sa smanjenim "jazom" u vremenu za vodećom trojkom. Ipak pomalo komična situacija na prvoj trci, malo je bacila tehnološko-materijalno-psihološki obračun u senku.

Sebastian Vettel, 2019. VN KIne

Na opšte iznenađenje ljubitelja Formule 1, Sebastian Vettel je "bacio" navijače u dilemu sa svojim novim imidžom. Naime, četovorstruki svetski prvak pojavio se u javnosti sa - brkovima! Odmah su reagovali poznavaoci prilika u Formuli 1 i odmah se bacili u proglašenje najupečatljivijeg "brkajlije" u "najbržem ciskusu".

Keke Rosberg, 1982. godine na VN Holandije

Nigel Mansell, 1992. godine u Estorilu

U prošlosti dva vozača su bili prepoznatljivi po svojim brkovima. Finac Keke Rosberg, svetski prvak iz 1982. godine i Britanac Nigel Mansel, svetski prvak iz 1992. godine. Ko je veći "šmeker" presudite sami....

Renault – 40 godina „turbo avanture“

U Monacu, Renault je proslavio 40 godina angažovanja u Formuli1. Kada su 1977. godine stidljivo debitovali sa modelom RS01, nisu ni mogli da predvide kakvu će „turbo“pometnju izazavati u sferi pogonskih agregata.

Slavlje u Monte Carlu: 40 godina avanture Formule 1 Renaulta

Iako u početku ismejavani, zbog velikog broja odustajanja i tehničkih kvarova, tek 1979. godine ostvarili su pvu pobedu. Već 1980 godine, timovima je bilo jasno da ukoliko neko želi šampionsku titulu, mora da ima motor prehranjivan turbo-punjačem (punjačima).

Za upravljačem modela RS01, upravljao je  Jean-Pierre Jabouille

U Monte Carlu, Renault je prikazao svoje turbo modele iz 1977. godine, RS01 i 1983. godine RE40. Za upravljačem modela RS01 bio je, tada pored uloge vozača i razvojni inženjer Jean-Pierre Jabouille, dok je verziju RE40 vozio, kao i nekada, Alain Prost.

Za upravljačem modela RE40 bio je Alain Prost

Aktuelni fabrički vozač Nico Hülkenberg poznaje oba modela i opisao je kako to izgleda voziti ih: „Sa tim voziti u Monacu, to je bio pravi horor. Automobili su bili teški, menjač je težak za rukovanje, turbo-rupa je ogromna“.

Pogonska jedinica za period posle 2021. godine.

Debata oko nove formule pogonskog sklopa traje i dalje. Nedavno je Red Bull ponovo zapretio da bi se nakon 2020. godine povukao iz „najbržeg cirkusa“, ako se po pitanju motora nepromene  pravila.

Posle 2020. godine: V6 bi-turbo sa MGU-K jedinicom. MGU-H bi bila nepoželjna

U okviru VN Monaca, Međunardna automobilska federacija (FIA) održala je sastanak sa proizvođaćima motora, koji je predvodio šef tehničkog dela Formula 1 Ross Brown. Tri osnovna zaključka su donešena jednoglasno: motori moraju biti bučniji, jači i jeftiniji. Kod tehničkog aspekta, velikih promena ne bi trebalo da bude, osnov bi bio i dalje motor V6 konfoguracije ali sa dva turbo punjača (sada samo jedan) i jedan MGU K. Novi motor, ne bi trebao da ima i MGU H jednicu, i njegova cena bi bila daleko pristupačnija za proizvodnju (ali i za razvoj), tako da bi i mali, nezavisni proizvođači, kao Cosworth ili Ilmor bili u stanju da učestvuju u njihovoj izgradnji ako bi našli finasijere.

Svi proizvođači su se saglasili, da bi bilo potuno neracionalno da se konstruiše nov agregat, jer za 10 godina, niko ne zna koja će motorna formula biti na snazi i kakvi će se motori koristiti u Formuli 1.

Ferrari kopirao Mercedesovu ideju

U modernoj Formuli 1 vladaju dva nepisana pravila. Izmislite tehničku inovaciju i stvorili ste prednost na stazama. Ako ih nemate, onda ih kopirajte (ali "sa razumevanjem"), kako bi ostali u trci bez zaostatka.

Nova komanda kvačila (obeleženo strelicom) po uzoru na Mercedes

Od ove sezone, evidentan je napredak starta oba automobila „srebrnih strela“. Pored modifikacija na samom kvačilu, Mercedesovi inženjeri su predstavili posebnu komandu, prilagođena za dva prsta, sa kojom vozači imaju daleko bolju kontrolu i upravljivost nad komandom kvačila.

Specijalno profilisana za dva prsta, pruža odličnu sposobnost "doziranja" kvačila

Nakon „raketnog“ starta Valtteri Bottasa na trci u Sochiju (kada je obišao Vettela i Raikkonena), u Ferrariju su odmah znali d ai oni moraju da ured epo tom pitanju nešto. Na trci u Šaniji, u Vetttelovom Ferrariju SF70 H, uočena je modifikovana komanda – „klackalica“ kvačila. Isto kao kod „srebrnih“, izrađena je tačno za dva prsta, koje vozač uglavi u tačno izliveno ležište i ima potpunu kontroli kako na pritisak k sebi isto tako i na otpust, suprotno od točka upravljača. Hod „klackalice“ iznosi 80 mm i montirana je samostalno, 50 mm odvojena od bilo kog drugog uređaja – komande. 

Od 2017. godine, vozačima je zabranjena bilo kakva „strana“ pomoć oko podešavanja kvačila, već su prepušteni svom osećaju i kontroli.

VN Monte Carla: Crveni rulet na točkovima

U gradu kocke, raskoši i glamura Monte Carlu, ekipa Ferrari zabeležila je prvu duplu pobedu nakon VN Nemačke 2010. godine. Iako je trku poveo osvajač pol pozicije Kimi Raikkonen, Sebastian Vettel je bio brži na stazi i u odlučnim trenucima ostvario prednost od nekoliko sekundi nad svojim timskim kolegom, da bi nakon promene pneumatika izašao na prvu poziciju, na kojoj je ostao do kraja 78 kruga.

Podijum: zadovoljni Vettel, nezadovoljan Raikkoenen

Brojni ljubitelji najstarijeg tima ali i Formule 1, smatraju da je ovo bila jasta strategija “favorizovanja” jednog vozača. Međutim, činjenice govore nešto drugo. Sa starim pneumaticima, pri slobodnoj vožnji (dakle neometan od drugih, posebno, zaostalih vozača), Sebastian Vettel bio je i do 1,5 sekundi brži od Kimija. On je sa starim pneumaticima, bio brži od Finca koji je imao nove! U četiri kruga, on je postigao vremensku prednost od 4,1 sekunde. U Formuli 1 to je čitava „galaksija“. Ferrari je u 34. krugu promenio Raikkonenu pneumatike, da bi po povratku na stazu, finski vozač gubio dragoceno vreme dok nije zaobišao zaostale vozače Jenson Buttona i Pascal Wehrleina.

Rezultati VN Monaca

Sličnih problema imao je i Valtteri Bottas. Iako je startovao kao treći i bilo je za očekivati da osvoji podijum u Kneževini, ali zbog ranog odlaska u boks i kasnije „gužve“ na stazi, sveži pobednik morao je da se zadovolji četvrtim mestom. Daniel Ricciardo je osvojio podijum u Monacu i donekle ublažio loše rezultate u ovoj sezoni tima Red Bull.

Pascal Wehrlein u pratnji doktora, ide u medicinski centar

U 60. Krugu Pascal Wehlein i Jenson Button su učestvovali u udesu, koji je na trenutak delovao kao „horor“, jer je Saiber C36 Ferrrai završio na levom boku u krivini Portier ispred ulaza u tunel. U januaru ove godine nemački automobilsta je imao udes sa povredom vratnog dela kičme pa se u prvi mah stekao utisak da je ovo ozbiljna povreda za Pascal Werhleina. On je sam napustio bolid u pratnji lekara i nakon prvih kontrola ustanovljeno je da povrede nisu teške. Naknadnim pregledom na skeneru, potvrđeno je da mladi Werhlein može da startuje na narednoj trci šampionata, koja se vozi 11. Juna za VN Kanade. 

Kvalifikacije za VN Monaca

Startna pozicija na VN Monte Carla je veoma važna i praktično pola nagrade, za pobedu. Ferrarijev tim je bio u jasnoj prednosti i to je „ministar spoljnih poslova“ ekipe Mercedes-AMG, Niki Lauda jasno stavio do znanja.

Kimi Raikkonen osvajač najbolje pol pozicije u stilu "svi": automobil, on, pneumatici su zaslužni za uspeh

Kada se pogledaju vremena Vettela i Raikkonena, bilo je jasno ko će se boriti za pol poziciju. Iako je (nezvanično) Sebastian Vettel bio favorit, na opšte iznenađenje, kako navijača, posebno ekipe, Kimi Raikkoenen je zabeležio najbolju startnu poziciju na Azurnoj obali. U skladu sa svojim „opušteno-hladnim“ stavom, Finac je izjavio: „Automobil je bio dobar tokom celog vikenda. U nekim segemntima je bilo manjih problema ali smo to do kvalifikacija, unapredili. Nije bilo savršeno ali savršenost ne postoji. To je bilo dostignuto i to je važno. Vreme za moj krug je bilo tačno. Osećao sam se dobro u automobilu i to je bilo uzajamno pomaganje“.

Rezultati kavlifikacija za VN Monaca

U timu Mclaren-Honda, umesto Fernanda Alonsa, koji je napravio trkački izlet na trci 500 milja Indianapolisa, nastupio je svetski prvak iz 2009. godine, Jenson Button. Tačno posle 180 dana, britanski vozač je vozio jedan „gran pri“.

Posle 180 dana pauze ponovo u kokpitu bolida Formule 1: Jenson Button

Najveće razočarenje bilo je (tek) četrnaesto vreme Lewis Hamiltona. Trostruki svetski prvak, se tokom celog vikenda mučio sa podešavanjem automobila i na kraju je sve krenulo napako. To je još jedna potvrda da su u Ferrraiju odradili bolji posao (tokom zime) a da se „srebrni“, pre svega muče sa korišćenjem pneumatika, posebno na sporim stazama. Čast Mercedesa spasao je, donekle Valtteri Bottas koji je startovao sa treće pozicije, ali ga je Daniel Ricciardo obišao kroz strategiju pravilne zamene pneumatika, pa je završio kao četvrti.

Biciklsitičkim treningom do odlične kondicije i pobede: Sebastian Vettel

Odavno nije zabeleženo da je jedan vozač toliko dugo čekao na ponovnu najbolju startnu poziciju. U slučaju Kimi Raikkonena, to je tačno 3261 dan (VN Francuske 2008. godine).

Rezultati prvog i drugog slobodnog treninga VN Monaca

Neizvesnost između Mercedesa i Ferrarija iz trke u trku raste. Posebna draž je ulična staza u Monte Carlu. Ni najednoj stazi na Svetu, najmanja greška se plaća najvećom kaznom. Apsolutna koncentracija, puna dva časa, je glavni imperativ za dobar plasman. 

 

Rezultati prvog slobodnog treninga

Rezultati drugog slobodnog treninga

Na prvom treningu, vozač ekipe Mercedes-AMG, Lewis Hamilton zabeležio je najbolje vreme od 1:13,425 min i sa minimalnom prednošću, od 0,196s plasirao se ispred favorita Sebastian Vettela iz tima Ferrari. Koliko je važna startna pozicija na ulicama Kneževine pokazali su svi vozači koji su mikronskom preciznožću prolazili kroz krivine izbegavajući kontakt sa zaštitnom ogradom. Vettel i Raikkonen su imali “lagani bliski kontakt” sa metalnom ogradom. Male iskre su sevale i kozmetički kvarovi su jedina posledica njihove agresivne vožnje.

Dobra vožnja Daniil Kvyata, Toro Rosso

Nezaobilazan"dekor" Monte Carla - devojke

Malo iznenađenje priredio je Daniil Kvyat iz tima Toro Rosso, zauzevši šesto mesto, na taj način plasiravši se čak ispred Kimi Raikkonena iz Ferrarija.

Drugi slobodni trening bio je zvezdani trenutak tima iz Maranella. Vettel je zauzeo prvu poziciju, dok je Raikkoenen bio treći. U sendviču Ferrarija plasirao se Daniel Ricciardo iz Red Bulla. Oba vozača Mercedesa su razočarali. Hamilton je bio osmi a Bottas čak, 11. Ono što zabrinjava, je veliki zaostatak – preko jedne sekunde !!!

Renault je priredio paradu svojih turbo bolida, prve genereacije s kraja sedamdesetih godina XX veka

„Mi smo skrenuli sa pravilnog podešavanja. To se nije moglo popraviti u hodu. Nismo se našli u radnom “prozoru”. Vozači nisu imali dobro prijanjanje na prednjoj ali i na zadnjoj osovini” – objsnio je šef tima Toto Wollf. Najveći problem ovogodišnjeg Mercedesa je održavanje radne temparature pneumatika.